Lisne uši (fam. Aphididae)
Ove štetočine usljed sposobnosti brzog prenamnoženja mogu dovesti do pojave da čitava lisna površina bude prekrivena kolonijama uši.
Štetnost
Lisne uši mogu napasti biljke već u prvim fazama razvoja. Štete koje uši nanose su dvojake. Sisanjem sokova usporavaju porast biljke i razvoj plodova, a osim toga luče mednu rosu koju naseljavaju gljive čađavice. Uši napadaju mlado, vršno lišće i dovode do njegovog kovrdžanja i uvijanja. Uši su vektori (prenosioci) virusa koji mogu uništiti čitavu proizvodnju, tako da je ova njihova indirektna štetnost, često mnogo opasnija.
Suzbijanje
Kemijsko suzbijanje je najefikasnije za smanjenje populacije lisnih ušiju. Ukoliko u proizvodnji koristimo bumbare (i / ili predatore) potrebno je izabrati neki selektivni insekticid, koji neće nauditi korisnim insektima (bumbarima i predatorima). U tom slučaju možemo korisiti preparate poput Chess-a (čes). U proizvodnji bez bumbara i predatora, izbor preparata je mnogo veći, pa možemo izabrati neki iz grupe neonikotinoida.
-
Pamukova lisna uš (Aphis gossypii)
Pamukova lisna uš (Aphis gossypii) veličine je 0,9 - 1,8 mm. Boja joj varira od svjetlo žute do tamnozelene, ponekad gotovo crne.
-
Zelena breskvina uš (Myzus persicae)
Zelena breskvina uš (Myzus persicae) veličine je 1,2 - 2,6 mm. Boja joj varira od blijedo žute do zelene, a ponekad čak i crvene. Na abdomenu je dobro vidljiva tamna velika pjega i postrane točke. Na glavi je karakteristična pojava tuberkula (roščića), koji se nalaze na bazi ticala.